тр̏ти

трти, трем, тарем

Лема

трти

Варијанте

трем, тарем, тре̑м, та̏ре̄м

Извор

том 6, стр. 309, редослед 19

1.
(имп. та̀ри; прил сад. та̏рӯћи; р. прид. тр̏о, тр̏ла, тр̏ло; трп. прид. тр̑т, -а, -о и тр̀вен, -ѐна, -ѐно) несврш. трљати; масирати.
имп. — императивр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придевнесврш. — несвршени глагол
— Требало је два сува дрвета ... једно о друго трти.
Жуј.
Извадивши ... рупчић почне она трти њиме мужев прслук.
Крањч. Стј
2.
стругати, мрвити, ситнити.
— Под нос ми рена тре.
Змај
Кидала је лимуново лишће, трла га прстима.
Петр. В.
3.
брисати.
— ЉБубомир јој ... помагаше трти чаше и савијати убрусе.
Шапч.
Стаде ... трти зној и сукати дебели брк.
Ков. А.
4.
фиг. уништавати; мучити, морити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Немој залуд здравља трти.
Прер.
Ни онда није Стана беспослена седела, али је бриге нису трле.
Шуб.
5.
газити: ~ усев. Вук Рј.
6.
набијати, млатити, трлити (лан, конопљу). Вук Рј.
7.
в. врећи. Вук Рј.

Фразе

трла баба лан да јој прође дан в. уз баба1 (изр.); ~ главу в. уз глава (изр.); ~ руке в. уз рука (изр.).

Пододреднице

~ се

1. а. трљати се; масирати се. Р-К Реч. б. уз. повр. трљати се један о другог, једно о друго. — Осети да један од коњаника Наилази на њега тако силно да се чак и коњИ почињу трти боковима. Кнеж. Л. Нек раоник почне сијеват о бразду се тарућ. Марет. 2. фиг. уз. повр. гложити се, препирати се, свађати се, прегонити се. — Руку мећем у ватру да ће се и после четири стотине година наши прапраунуци исто овако да тру ... и један другом ће одгризати нос. Богдан. 3. трошити се, нестајати, губити се, ишчезавати. — Како се под притиском таре и сипи угљевље са огорјеле унутрице. Лал. Као стари новац снага нам се таре. Стан. 4. необ. бринути се, узнемиравати се. — Ал се он није много тро за своју будућност. Ат. тр́тити се, тр̑тӣм се несврш. трћити се. — Зграбише се у коштац ... Дахтали су ... узмицали и тртили се, док не падоше на земљу. Ћоп

трљати се; масирати се. Р-К Реч.уз. повр. трљати се један о другог, једно о друго.фиг. уз. повр. гложити се, препирати се, свађати се, прегонити се.трошити се, нестајати, губити се, ишчезавати.необ. бринути се, узнемиравати се.

Изворни текст (OCR)

тр̏ти, тре̑м и та̏ре̄м (имп. та̀ри; прил. сад. та̏рӯћи; р. прид. тр̏о, тр̏ла, тр̏ло; трп. прид. тр̑т, -а, -о и тр̀вен, -ѐна, -ѐно) несврш. 1. трљати; масирати. — Требало је два сува дрвета ... једно о друго трти. Жуј. Извадивши ... рупчић почне она трти њиме мужев прслук. Крањч. Стј. 2. стругати, мрвити, ситнити. — Под нос ми  рена тре. Змај. Кидала је лимуново лишће, трла га прстима. Петр. В. 3. брисати. — ЉБубомир јој ... помагаше трти чаше и савијати убрусе. Шапч. Стаде ... трти зној и сукати дебели брк. Ков. А. 4. фиг. уништавати; мучити, морити. — Немој залуд здравља трти. Прер. Ни онда није Стана беспослена седела, али је бриге нису трле. Шуб. 5. газити: ~ усев. Вук Рј. 6. набијати, млатити, трлити (лан, конопљу). Вук Рј. 7. в. врећи. Вук Рј.