трубѐта̄ње
трубетање QA: high
Лема
трубетање
Извор
том 6, стр. 311, редослед 9
- —
гл. им. од трубетати испрекидано и нескладно, нехармонично); одавати звук сличан испрекиданом звуку трубе. Пол. 1958.
рубѐтати, -а̄м несврш. трубити (обично
— Смјешкао се изазовно ... што гранате тако глупо и бесциљно трубетају брдима.
Изворни текст (OCR)
трубѐта̄ње с гл. им. од трубетати. рубѐтати, -а̄м несврш. трубити (обично испрекидано и нескладно, нехармонично); одавати звук сличан испрекиданом звуку трубе. — Смјешкао се изазовно ... што гранате тако глупо и бесциљно трубетају брдима. Пол. 1958.