тру́бити
трубити
Лема
трубити
Извор
том 6, стр. 311, редослед 12
- 1.а.
дувати, свирати у трубу; давати звучне сигнале трубом (аутомобилском).
— Поезија није ни предикаоница ни говорница, њен задатак није ни да звижди ни да труби.
Каква су то била дивна времена за нас возаче, звониш, трубиш ... а све без страха да ће те милиционар казнити. ВУС 1971.
- 1.б.
свирати уопште на неки дувачки инструменат или сличну направу.
— Не труби црни Нико у вражји рог.
- 1.в.
одавати, производити звук сличан звуку трубе.
— Оџаци не свирају као све локомотиве, већ трубе промукло као лађе. Ћос.
- 1.б.
Извади свој ... рубац и узе затакнув у њ свој дебели нос трубити. Шен.
- 2.а.
фиг. разносити, ширити гласине, сензационалне вести.
— Рат је неизбежан! ... Србија мора ратовати! ... Тако трубише наше и стране новине.
Имаде већ више од три мјесеца што трубите ... да је Домаћински криминалан тип.
- 2.б.
позивати; говорити (обично понављајући нешто више пута).
— Хитлеровци, стреласти крсташи ... недићевци ... трубе на узбуну ... вриште као кликуше.
Још имаду ти наши родољуби образа да трубе народу на сва уста о свом родољубљу.
- 3.
фиг. (обично са придевом »празан«) бити празан, зјапити, зврјати (празан).
— Џамија ти сама празна труби.
Изворни текст (OCR)
тру́бити, -ӣм несврш. 1. а. дувати, свирати у трубу; давати звучне сигнале трубом (аутомобилском). — Поезија није ни предикаоница ни говорница, њен задатак није ни да звижди ни да труби. Скерл. Каква су то била дивна времена за нас возаче, звониш, трубиш ... а све без страха да ће те милиционар казнити. ВУС 1971. б. свирати уопште на неки дувачки инструменат или сличну направу. — Не труби црни Нико у вражји рог. Шен. в. одавати, производити звук сличан звуку трубе. — Оџаци не свирају као све локомотиве, већ трубе промукло као лађе. Ћос. Б. Извади свој ... рубац и узе затакнув у њ свој дебели нос трубити. Шен. 2. фиг. а. разносити, ширити гласине, сензационалне вести. — Рат је неизбежан! ... Србија мора ратовати! ... Тако трубише наше и стране новине. Јакш. Ђ. Имаде већ више од три мјесеца што трубите ... да је Домаћински криминалан тип. Крл. б. позивати; говорити (обично понављајући нешто више пута). — Хитлеровци, стреласти крсташи ... недићевци ... трубе на узбуну ... вриште као кликуше. Зог. Још имаду ти наши родољуби образа да трубе народу на сва уста о свом родољубљу. Ђал. 3. фиг. (обично са придевом »празан«) бити празан, зјапити, зврјати (празан). — Џамија ти сама празна труби. НП Вук.