тру́дити

трудити

Лема

трудити

Извор

том 6, стр. 312, редослед 10

1.
(импф. тру̑ђа̄х) несврш задавати коме труд, чинити да се неко труди, замарати.
импф. — имперфект
— Ти спаде, куме, с ногу; а баш те, вала, много и трудимо!
Срем.
Труде чељусти на тврдом залоrају.
Кал.
2.
в. трудити се (1).
— Стоји ријеч: не кради, него труди, ради.
Уј.
Па прегни. Кад трудиш да имаш нешто од тоrа.
Радул.

Пододреднице

~ се

1. улагати труд; напрезати се; настојати, старати се. — Изнад снаге ... трудио се помажући и бранећи народ. Бен. Зари главу у кожни јастук ... трудећи се да заспи. Мил. В. 2. покр. порађати се. — Ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја. Кад се буде трудила, да то све повади. Вас

улагати труд; напрезати се; настојати, старати се.порађати се.

Изворни текст (OCR)

тру́дити, тру̑дӣм (импф. тру̑ђа̄х) несврш. 1. задавати коме труд, чинити да се неко труди, замарати. — Ти спаде, куме, с ногу; а баш те, вала, много и трудимо! Срем. Труде чељусти на тврдом залоrају. Кал. 2. в. трудити се (1). — Стоји ријеч: не кради, него труди, ради. Уј. Па прегни. Кад трудиш да имаш нешто од тоrа. Радул.