Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тру̏ло

прилтом 6, стр. 313

тру̏ло

труло

Лема

труло

Извор

том 6, стр. 313, редослед 13

  1. —

    на труо начин, као нешто што је у стању труљења, распадања; мукло, потмуло.

    — Човјек гурне врхом чизме поугљењелу греду; она напијена водом труло одјекне. Донч. Врата прво завише цијуком, а затим лупнуше уз довратак, сухо и труло. (?].
Изворни текст (OCR)
тру̏ло2 прил. на труо начин, као нешто што је у стању труљења, распадања; мукло, потмуло. — Човјек гурне врхом чизме поугљењелу греду; она напијена водом труло одјекне. Донч. Врата прво завише цијуком, а затим лупнуше уз довратак, сухо и труло. (?].