тру́нити
трунити
Лема
трунити
Извор
том 6, стр. 314, редослед 8
- 1.
посипати, прљати труњем: ~ воду. Бак. Реч.
- 2.
а отресати, стресати.
— Човјек, забављајући се димом од цигаре ... сваки час је трунио пепео.
Дрмусо је њоме као младом воћком с које труни јабуке.
б. просипати, сипати.
— Жива звијезда с ведрог неба, шева, труни бисер пјесме прашним путима.
Кад говори лијепа дивојка, кад говори, канда росу труни.
- 3.
(коме) фиг. радити против кога, чинити, наносити коме непријатности.
— Он је ... највише мутио и трунио у родитељској кући.
- 4.
ситно, помало падати, вејати (о снегу): труни снијеr. Вук Рј.
- 5.
требити (чешљем) ваши из главе. Вук Рј.
Пододреднице
а. мрвити се, ситнити се, дробити се. Деан. Рј. б. падати, расипати се као труње. — Из благе руке труни се на уморну душ успављиво махово цвијеће. Матош. в. тећи, одвајати се у капљицама, крунити се (3). — Сузе јој се труне једна за другом. Пав
Изворни текст (OCR)
тру́нити, тру̑нӣм несврш. 1. посипати, прљати труњем: ~ воду. Бак. Реч. 2. а. отресати, стресати. — Човјек, забављајући се димом од цигаре ... сваки час је трунио пепео. О-А. Дрмусо је њоме као младом воћком с које труни јабуке. Десн. б. просипати, сипати. — Жива звијезда с ведрог неба, шева, труни бисер пјесме прашним путима. Матош. Кад говори лијепа дивојка, кад говори, канда росу труни. НП Вук. 3. (коме) фиг. радити против кога, чинити, наносити коме непријатности. — Он је ... највише мутио и трунио у родитељској кући. Сек. 4. ситно, помало падати, вејати (о снегу): труни снијеr. Вук Рј. 5. требити (чешљем) ваши из главе. Вук Рј.