Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тру̑п

мтом 6, стр. 315

тру̑п

труп

Лема

труп

Извор

том 6, стр. 315, редослед 7

  1. 1.а.

    (лок. тру́пу; мн. тру́пови, ретко тру̑пи) средишни, централни део човечјег или животињског тела између врата и удова, који обухвата грудни кош, трбух и карлицу truncus.

    лок. — локативмн. — множина
    — Ево милостива госпођа баруница
    — тихо загргоља ... Молић ... устане и јако љубезно ... нагне труп.
    Кал.
    Дете ... продужи:
    — Овца има главу, врат, труп и удове.
    Дом.
  2. 1.б.

    тело уопште.

    — Одложит ћу данас тај уморни труп.
    Уј.
  3. 2.

    мртво човечје тело, леш.

    — По цести ... црнили се трупови мртваца и рањеника.
    Мул.
    Неколицина њих ... пронађу труп без главе и пренесу га у Кочане.
    Вујач.
  4. 3.

    стабло (обично одсечено) неког великог дрвета; већи пањ.

    — Његов дудов дебели труп пун је отеклина, кврга и чвору̑га.
    Пав.
    У ниској колибици ... на грубим труповима сједимо.
    Ђон.
  5. 4.

    главни, масивни део брода; средишни део авиона (без репа и крила).

    — Кад ... запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек ће се доцније јавити и њен труп.
    Нуш.
  6. 5.б.

    мех. главни и средњи део неког дела машине: ~ завртња, ~ клипа, ~ осовине. Бак. Реч. б. средњи део стуба (између венца и подножја). Деан. Рј.

    мех. — механика
  7. 6.

    планински масив.

    — При издизању старијих заравњених горских трупова ломе се на многим мјестима земљини слојеви уздуж и попријеко. ЕГ
  8. 7.

    део, комад.

    — Робе роба, а сијеку главе. Не сијеку ка̑ што се сијече, но сијеку на четири трупа.
    НП Вук
  9. 8.

    фиг. специјална војна јединица за вршење препада.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислубот. — ботаника
    — Она немачка дивизија је свакодневно убацивала »трупове« преобучене у партизанске униформе, пребацивала их кроз шуме у нашу позадину и вршила покоље у селима.
    Дед. В.
  10. 9.в.

    ротква. Сим. Реч.

  11. 9.в.

    мајчина душица (под душица, изр.). И.

    И. — Исти
Изворни текст (OCR)
тру̑п м (лок. тру́пу; мн. тру́пови, ретко тру̑пи) 1. а. средишни, централни део човечјег или животињског тела између врата и удова, који обухвата грудни кош, трбух и карлицу truncus. — Ево милостива госпођа баруница — тихо загргоља ... Молић ... устане и јако љубезно ... нагне труп. Кал. Дете ... продужи: — Овца има главу, врат, труп и удове. Дом. б. тело уопште. — Одложит ћу данас тај уморни труп. Уј. 2. мртво човечје тело, леш. — По цести ... црнили се трупови мртваца и рањеника. Мул. Неколицина њих ... пронађу труп без главе и пренесу га у Кочане. Вујач. 3. стабло (обично одсечено) неког великог дрвета; већи пањ. — Његов дудов дебели труп пун је отеклина, кврга и чвору̑га. Пав. У ниској колибици ... на грубим труповима сједимо. Ђон. 4. главни, масивни део брода; средишни део авиона (без репа и крила). — Кад ... запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек ће се доцније јавити и њен труп. Нуш. 5. з. мех. главни и средњи део неког дела машине: ~ завртња, ~ клипа, ~ осовине. Бак. Реч. б. средњи део стуба (између венца и подножја). Деан. Рј. 6. планински масив. — При издизању старијих заравњених горских трупова ломе се на многим мјестима земљини слојеви уздуж и попријеко. ЕГ 1. 7. део, комад. — Робе роба, а сијеку главе. Не сијеку ка̑ што се сијече, но сијеку на четири трупа. НП Вук. 8. фиг. специјална војна јединица за вршење препада. — Она немачка дивизија је свакодневно убацивала »трупове« преобучене у партизанске униформе, пребацивала их кроз шуме у нашу позадину и вршила покоље у селима. Дед. В. 9. бот. а. в. ротква. Сим. Реч. б. в. мајчина душица (под душица, изр.). И.