Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тру́сити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 317

тру́сити

трусити

Лема

трусити

Извор

том 6, стр. 317, редослед 7

  1. —

    (импф. тру̑ша̄Х; трп прид. тру̑шен) несврш. трести, стресати, истресати нешто са (из) чега или у што испијати тресући, испијати до дна.

    импф. — имперфектприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
    — Трчао здјелу.
    Божић
    Још увијек могу наћи довољно провинцијских прчварница у којима се је ... преко непокошених ливада трусећи влаће и росу. Донч. Настави Сурко трусити из очаја трусе шприцери. Вј. 1970.

Пододреднице

~ се

стресати се, падати с чега; (у)падати у што. — Са фасада мирних ту се жбука труси. Полић. У њих чизме се не труси снијеГ. Гор

стресати се, падати с чега; (у)падати у што.
Изворни текст (OCR)
тру́сити, тру̑сӣм (импф. тру̑ша̄Х; трп. прид. тру̑шен) несврш. трести, стресати, истресати нешто са (из) чега или у што испијати тресући, испијати до дна. — Трчао је ... преко непокошених ливада трусећи влаће и росу. Донч. Настави Сурко трусити здјелу. Божић. Још увијек могу наћи довољно провинцијских прчварница у којима се из очаја трусе шприцери. Вј. 1970.