Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тру̑т

мтом 6, стр. 317

тру̑т

трут

Лема

трут

Варијанте

тру̏т

Извор

том 6, стр. 317, редослед 20

  1. 1.

    (мн. тру́тови и тру̏тови) пчелињи мужјак који врши само функцију оплођења матице, а после тога пчеле га избацују из кошнице.

    мн. — множина
    — Из оплођених јаја настају радилице или матице, а из неоплођених постају трутови.
    Финк
  2. 2.

    фиг. човек који живи од туђег рада, готован, ленштина.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — А шта ће њему новац? Трутовима, калуђерима
    — да се жире?
    Ђил.
  3. 3.

    гнојно запаљење прста, злић. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
тру̑т и тру̏т м (мн. тру́тови и тру̏тови) 1. пчелињи мужјак који врши само функцију оплођења матице, а после тога пчеле га избацују из кошнице. — Из оплођених јаја настају радилице или матице, а из неоплођених постају трутови. Финк. 2. фиг. човек који живи од туђег рада, готован, ленштина. — А шта ће њему новац? Трутовима, калуђерима — да се жире? Ђил. 3. покр. гнојно запаљење прста, злић. Вук Рј.