тру̏цкати
труцкати
Лема
труцкати
Извор
том 6, стр. 318, редослед 14
- 1.а.
трести, потресати, дрмати.
— У пени окупани коњ ишао је по стрњици лаким касом, труцкајући јахача.
- 1.б.
труцкати се.
— Повио се на кљусету па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања.
- 1.в.
кретати се тресући се, потресајући се, дрмајући се (о колима).
— Двоколице су труцкале излоканим путевима.
- 2.
оном. грицкати, грискати тако да се при том чује звук »труц«.
— Слушао је у дугим ... зимским ноћима како коњ труцка сено.
Пододреднице
трести се, потресати се, подрхтавати, дрмати се. — Труцкали смо се неколико сати по џомбовитом путу. Чол. Гунђала је још увијек и кад је већ била на путу, труцкајући се у седлу, погунђа. Франг. Кочије су се труцкале на путу. НИН 1970. 21 Речник српскохрватскога књижевног језика, V тру̏цнути(се), -не̄м (се)сврш. према труцкати (се). — У тај мах труцну железница мало појаче и он се раздрема. Срем. Кола су се ту и тамо морала труцнути. Чипл
Изворни текст (OCR)
тру̏цкати, -а̄м несврш. 1. а. трести, потресати, дрмати. — У пени окупани коњ ишао је по стрњици лаким касом, труцкајући јахача. Моск. б. труцкати се. — Повио се на кљусету па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања. Ранк. в. кретати се тресући се, потресајући се, дрмајући се (о колима). — Двоколице су труцкале излоканим путевима. Пер. 2. оном. грицкати, грискати тако да се при том чује звук »труц«. — Слушао је у дугим ... зимским ноћима како коњ труцка сено. Ђур.