тр̀чати
трчати
Лема
трчати
Извор
том 6, стр. 319, редослед 2
- 1.а.
кретати се врло брзо, одбацујући се наизменично ногама од земље тако да тело кратко време лебди у ваздуху, јурити, бежати.
— Луђачки је трчао цестом.
Неке заостале поворке, бојећи се да не закасне, трчале су око ... цркве.
- 1.б.
(стазу) спорт. прелазити таквим, брзим кретањем.
— На 300 метара, иако је ту стазу први пут трчала, Сабина је постигла време од два минута и 8,5 секунди. НИН 1973.
- 1.в.
фиг. брзо пролазити, тећи, јурити (о времену и ономе што се у времену догађа).
— Ведри дани неће да постоје мало, него трче
— и живот једнако јури.
- 2.а.
ићи брзо, обилазити (обично ради обављања неког посла), жжурити, хитати.
— Сви ... не морају устајати изјутра ... и трчати право у школу немајући кад ни доручковати.
Адам се цијеле дане мучи и трчи около и гњави се, само да би заситио каприце својих муштерија.
- 2.б.
ићи некуд у великом броју, масовно. —Код нас свет трчи у биоскопе. Бак. Реч.
- 3.
(за ким, чим, око кога, чега, на кога, што) непрестано ићи за ким или чим, тежити за чим, отимати се.
— Мало прије је била овдје
— свуда трчи за мном.
Они вичу на оружје, али трче за новцем.
На прљавог трчи и пас и метак!
- 4.а.
(чим) махати; млатарати, брзо покретати.
— Руке му и очи само играју
— час пружа сапун, час улар, час конопац ... Хаџија га гледа ... Никад он овако не трчи рукама.
- 4.б.
брзо прелазити с предмета на предмет (о очима, погледу).
— Њезине очи трче, скачу, мјере.
- 5.
фиг. наилазити, долазити брзо (на језик и сл.).
— Све у животу што је видио ... сад му је трчало право на језик .. чекало да плане у ријечима.
Фразе
~ кошију заст. утркивати се на коњима. — Он је ... терао коње као да трчи кошију. Јов. С.; ~ пред руду в. уз руда (изр.); трчећи корак кретање у трку. — Чета трчећим кораком појури у оближње село.
Изворни текст (OCR)
тр̀чати, -чӣм несврш. 1. а. кретати се врло брзо, одбацујући се наизменично ногама од земље тако да тело кратко време лебди у ваздуху, јурити, бежати. — Луђачки је трчао цестом. Гор. Неке заостале поворке, бојећи се да не закасне, трчале су око ... цркве. Чипл. б. (стазу) спорт. прелазити таквим, брзим кретањем. — На 300 метара, иако је ту стазу први пут трчала, Сабина је постигла време од два минута и 8,5 секунди. НИН 1973. в. фиг. брзо пролазити, тећи, јурити (о времену и ономе што се у времену догађа). — Ведри дани неће да постоје мало, него трче — и живот једнако јури. Глиш. 2. а. ићи брзо, обилазити (обично ради обављања неког посла), жжурити, хитати. — Сви ... не морају устајати изјутра ... и трчати право у школу немајући кад ни доручковати. Уск. Адам се цијеле дане мучи и трчи около и гњави се, само да би заситио каприце својих муштерија. Крл. б. ићи некуд у великом броју, масовно. —Код нас свет трчи у биоскопе. Бак. Реч. 3. (за ким, чим, око кога, чега, на кога, што) непрестано ићи за ким или чим, тежити за чим, отимати се. — Мало прије је била овдје — свуда трчи за мном. Богд. Они вичу на оружје, али трче за новцем. Матош. фиг. На прљавог трчи и пас и метак! Ћос. Д. 4. а. (чим) махати; млатарати, брзо покретати. — Руке му и очи само играју — час пружа сапун, час улар, час конопац ... Хаџија га гледа ... Никад он овако не трчи рукама. Сиј. б. брзо прелазити с предмета на предмет (о очима, погледу). — Њезине очи трче, скачу, мјере. Киш. 5. фиг. наилазити, долазити брзо (на језик и сл.). — Све у животу што је видио ... сад му је трчало право на језик .. чекало да плане у ријечима. Сиј.