ту́га
туга
Лема
туга
Извор
том 6, стр. 322, редослед 3
- 1.
душевни бол изазван неком несрећом или великом чежњом, душевна патња, жалост.
— Видино срце никад овака туга није стегла.
Знао је да ће јој се туга ... макар мало ублажити.
- 2.
фиг. особа која је веома драга (родитељ, дете, сродник, пријатељ, друг), према којој се осећа сажаљеЂње, за којом се жали, која задаје бол.
— А ти си ми гладан?
— тргне се она ... туго, туго, слатко моје дете!
Редови клу̀па. Еј, туго моја! Нема другова знаних!
- 3.
бедан, јадан, тужан изглед кога или чега.
— Над гомилом камена, пепела и недогорјелих изломљених греда стрче амо димњаци, којијош појачавају... пустош и тугу згаришта.
- 4.
тугаљивост, голицавост, шкакљивост.
— Туга ме кад ме такнеш по табану.
Фразе
нема ни туге нема ништа.
Изворни текст (OCR)
ту́га ж 1. душевни бол изазван неком несрећом или великом чежњом, душевна патња, жалост. — Видино срце никад овака туга није стегла. Змај. Знао је да ће јој се туга ... макар мало ублажити. Мул. 2. фиг. особа која је веома драга (родитељ, дете, сродник, пријатељ, друг), према којој се осећа сажаљеЂње, за којом се жали, која задаје бол. — А ти си ми гладан? — тргне се она ... туго, туго, слатко моје дете! Станк. Редови клу̀па. Еј, туго моја! Нема другова знаних! Ћоп. 3. бедан, јадан, тужан изглед кога или чега. — Над гомилом камена, пепела и недогорјелих изломљених греда стрче амо димњаци, којијош појачавају... пустош и тугу згаришта. Чол. 4. тугаљивост, голицавост, шкакљивост. — Туга ме кад ме такнеш по табану. Рј. А.