туга̀љив
тугаљив
Лема
тугаљив
Извор
том 6, стр. 322, редослед 4
- 1.
голицав, шкакљив.
— Чича Тима уштинуо је тако незграпно ... испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија.
- 2.
осетљив, деликатан (питање, посао и сл.).
— Одавно нисмо дирали у ово тугаљиво питање.
Да ли се доликује, да ли има смисла начети ту тугаљиву ствар?
- 3.
који је осетљив на нешто (што му изазива непријатност, одвратност).
— На мухе је био страшно тугаљив.
- 4.
тужан, жалостан.
— Глас ти ... помало отегнут и тугаљив и слаже се са суморним дахом ноћи.
Просуше се тугаљиви звуци хармонике.
- 5.
који изазива тугу, жалост, сажаљење.
— Постоје прошлости тугаљиве и радосне, и веселе и жалосне, срамне и бесрамне.
- 6.
досадан, одвратан, непријатан.
— Преостајала су им још једино фзаједничка читања, која су Милошу већ одавна дошла тугаљива и дјетињаста.
Изворни текст (OCR)
туга̀љив, -а, -о 1. голицав, шкакљив. — Чича Тима уштинуо је тако незграпно ... испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија. Јакш. Ђ. 2. осетљив, деликатан (питање, посао и сл.). — Одавно нисмо дирали у ово тугаљиво питање. Ком. Да ли се доликује, да ли има смисла начети ту тугаљиву ствар? Кол. 3. који је осетљив на нешто (што му изазива непријатност, одвратност). — На мухе је био страшно тугаљив. Шапч. 4. тужан, жалостан. — Глас ти ... помало отегнут и тугаљив и слаже се са суморним дахом ноћи. Радул. Просуше се тугаљиви звуци хармонике. Кос. 5. који изазива тугу, жалост, сажаљење. — Постоје прошлости тугаљиве и радосне, и веселе и жалосне, срамне и бесрамне. Кик. 6. досадан, одвратан, непријатан. — Преостајала су им још једино фзаједничка читања, која су Милошу већ одавна дошла тугаљива и дјетињаста. Десн.