ту̀дије
тудије QA: medium
Лема
тудије
Извор
том 6, стр. 323, редослед 11
- в.
(р) прил. в. туда.
folk— Конзуле ће наоколо поћи и тудије међу поставити.
Све се то тудијер састало па гледа У Њ ... у чудУ. На3. ту̑ђ, ту́ђа, ту́ђе (одр. ту̑ђӣ и ту̀ђӣ) 1.
- а.
који припада другоме, другима.
— Он седе сасвим комотно за туђ сто.
Одринула је тебе као туђе псето.
- б.
(V именичкој служби) с оно што припада другоме.
— На туђе се не лакоми!
2.
- а.
који је из друге земље, из другог краја,иностран.
— Вук је био дужан, пишући о кнезу Милошу, проносити о народу нашем у туђем свету добро мишљење.
- б.
који је стран (друге народности, језика, вере и сл.).
— Он опакли душу примивши туђ закон и туђе име.
Онде су окренули говор на туђи језик.
Још горе мојем брату као да му сестру туђа вјера гледа.
- в.
непознат.
— Швејк се осврнуо, али није видио никог познатог; све сама туђа лица.
3. који се разликује од другога по осећањима, схватањима, обичајима и сл., који нема ничег заједничког с другим.
— Вишња је била хладна и туђа и као да је једва чекала да је оставим на миру.
Спортови су му били непознати, студентски клубови туђи, као и њихове ноћне седељке.
Фразе
водити туђу бригу в. уз брига (изр.); живети на туђи рачун, живети од туђег зноја (о туђем зноју) живети, издржавати се од рада неког другог; јести туђи хлеб живети на рачун другога; китити се туђим перјем в. китити се лажним перјем (уз перје, изр.); мислити туђом главом у мишљењу бити под утицајем другога, не мислити самостално; на туђи калуп исти као други; то је туђе масло други има удела у томе, други је умешан у то, други је крив за то; ~ мајка нар. маћеха. — Туђа мене мајка удавала. НП Вук; тVђим зубима јести в. уз зуб1 (изр.); умрети крај туђег плота умрети напуштен од Свих свотих.
Изворни текст (OCR)
ту̀дије(р) прил. нар. в. туда. — Конзуле ће наоколо поћи и тудије међу поставити. НП Вук. Све се то тудијер састало па гледа У Њ ... у чудУ. На3. ту̑ђ, ту́ђа, ту́ђе (одр. ту̑ђӣ и ту̀ђӣ) 1. а. који припада другоме, другима. — Он седе сасвим комотно за туђ сто. Јакш. Ђ. Одринула је тебе као туђе псето. Домј. б. (V именичкој служби) с оно што припада другоме. — На туђе се не лакоми! НП Вук. 2. а. који је из друге земље, из другог краја,иностран. — Вук је био дужан, пишући о кнезу Милошу, проносити о народу нашем у туђем свету добро мишљење. Бел. б. који је стран (друге народности, језика, вере и сл.). — Он опакли душу примивши туђ закон и туђе име. Јакш. Ђ. Онде су окренули говор на туђи језик. Дук. Још горе мојем брату као да му сестру туђа вјера гледа. Ботић. в. непознат. — Швејк се осврнуо, али није видио никог познатог; све сама туђа лица. Јонке. 3. који се разликује од другога по осећањима, схватањима, обичајима и сл., који нема ничег заједничког с другим. — Вишња је била хладна и туђа и као да је једва чекала да је оставим на миру. Козарч. Спортови су му били непознати, студентски клубови туђи, као и њихове ноћне седељке. Андр. И.