Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тужа̀кати

несврштом 6, стр. 325

тужа̀кати

тужакати

Лема

тужакати

Извор

том 6, стр. 325, редослед 8

  1. —

    често тужити, оптуживати кога (обично из мржње и нетрпељивости), потказивати, пријављивати.

    — На тога вражјег попа имам и онако зуб јер ме сваки час тужака.
    Шен.
    Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.
    Уск.

Пододреднице

~ се

1. често изражавати нерасположење, незадовољство, јадати се, жалити се на кога или што. — Све се тужакао на своје другове у служби. Јов. С. Ту око њега тужакају се нека сива претворљива лица на »звјерство« његових извршних органа. Крл. 2. често се жалити коме (на своје болове, нелагодности, непријатности, тешкоће и сл.). — Она се тужака да је боли данас глава, сутра прса. Ков. А. Сви се ... тужакају на своју огромну запосленост. Крл. 3. уз. повр. често тужити, оптуживати један другога. Р-К Реч

често изражавати нерасположење, незадовољство, јадати се, жалити се на кога или што.често се жалити коме (на своје болове, нелагодности, непријатности, тешкоће и сл.).уз. повр. често тужити, оптуживати један другога. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
тужа̀кати, -а̄м несврш. често тужити, оптуживати кога (обично из мржње и нетрпељивости), потказивати, пријављивати. — — На тога вражјег попа имам и онако зуб јер ме сваки час тужака. Шен. Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице. Уск.