ту̀жбалица

тужбалица

Лема

тужбалица

Извор

том 6, стр. 325, редослед 12

1.а.
исказивање туге, жалости за покојником речима и плачем, тужење; стихови или песма у одређеној, једноставној мелодији којом се гласно жали за неким или нечим, запевка, нарицаљка.
— Кад ко умре у Боки], ожале га сродници ... тужбалицама, које су особито изразите и китњасте.
Цвиј.
Тужаљка Тизбина над мртвим Пирамом ... као да је грађена према народним погребним тужбалицама.
Водн.
Месец сија и гробове злати, а ветрови тужбалице плету.
Митр.
1.б.
лирска песма пуна туге и тужног расположења, елегија.
— То је извабило и више пјесничких тужбалица.
Уј.
2.
жена која на погребу и у одређене дане нариче за покојником.
— Улазе, свештеници у процесији; леш Офелијин, за њим Лаерт и тужбалице.
Панд.
Пусти да изјадам јучерашњу тугу ... гласом тужбалице.
Пар.

Изворни текст (OCR)

ту̀жбалица ж 1. а. исказивање туге, жалости за покојником речима и плачем, тужење; стихови или песма у одређеној, једноставној мелодији којом се гласно жали за неким или нечим, запевка, нарицаљка. — Кад ко умре у Боки], ожале га сродници ... тужбалицама, које су особито изразите и китњасте. Цвиј. Тужаљка Тизбина над мртвим Пирамом ... као да је грађена према народним погребним тужбалицама. Водн. фиг. Месец сија и гробове злати, а ветрови тужбалице плету. Митр. б. лирска песма пуна туге и тужног расположења, елегија. — То је извабило и више пјесничких тужбалица. Уј. 2. жена која на погребу и у одређене дане нариче за покојником. — Улазе, свештеници у процесији; леш Офелијин, за њим Лаерт и тужбалице. Панд. Пусти да изјадам јучерашњу тугу ... гласом тужбалице. Пар.