ту̀жилац
тужилац
Лема
тужилац
Извор
том 6, стр. 326, редослед 16
- 1.
(ген. мн. -ла̄ца̄) а онај који тужи, окривљује, оптужује некога или нешто због нечега.
— Остајући пјесником ... био је и тужилац друштвеног поретка.
б. клеветник.
— Молим вас ... не вјерујте клеветама подлих и завидних тужилаца.
- 2.
(с атрибутима: државни, јавни) онај који у име државе, јавности подиже или подноси оптужницу пред судским органима.
— Државни тужилац га је дао затворити на две године.
Кривични поступак Краљевине Србије ... није познавао државне тужиоце.
Фразе
народни ~ представник какве друштвене организације који се пред судским органом јавља као тужилац. — У стан му стигао позив народног тужиоца.
Изворни текст (OCR)
ту̀жилац, -иоца м (ген. мн. -ла̄ца̄) 1. а. онај који тужи, окривљује, оптужује некога или нешто због нечега. — Остајући пјесником ... био је и тужилац друштвеног поретка. Барац. б. клеветник. — Молим вас ... не вјерујте клеветама подлих и завидних тужилаца. Богд. 2. (с атрибутима: државни, јавни) онај који у име државе, јавности подиже или подноси оптужницу пред судским органима. — Државни тужилац га је дао затворити на две године. Петр. В. Кривични поступак Краљевине Србије ... није познавао државне тужиоце. Риб.