ту́жити

тужити

Лема

тужити

Извор

том 6, стр. 327, редослед 1

1.
(кога) а бацати кривицу на некога, окривљавати, оптуживати некога.
— Деца ме плаше да ће ме тужити мами.
Ћос. Б.
б. подносити тужбу против некога судским органима.
— Нека се зна и за ту бруку: како је отац тужио суду сина зато што га је истеро̂ из његове рођене куће.
Вес.
2.
(на некога, на нешто) тужити се (1), жалити (се).
— Не тужи народ ... већ на злу срећу, судбина је крива.
Шен.
Е на њега туже турске мајке, баш је многе мајке оцрнио.
НП Вук

Пододреднице

~ се

1. (некоме, на нешто) исказивати незадовољство, жалити се некоме или нечему због нечега. — Одмах сам се тужио свима суцима на оног на ког сам сумњао био. Ат. Данијел се тужио на упалу табана. Неим. Он се тужио на зла времена. Срем. 2. уз. повр. подносити један против другога тужбу судским органима, оптуживати један другога. — С Милком није Ба́та ни два божићна колача пресекао у својој кући ... док се најпосле нису тужили и Конзисторији. Ад

(некоме, на нешто) исказивати незадовољство, жалити се некоме или нечему због нечега.уз. повр. подносити један против другога тужбу судским органима, оптуживати један другога.

Изворни текст (OCR)

ту́жити?, ту̑жӣм несврш. 1. (кога) а. бацати кривицу на некога, окривљавати, оптуживати некога. — Деца ме плаше да ће ме тужити мами. Ћос. Б. б. подносити тужбу против некога судским органима. — Нека се зна и за ту бруку: како је отац тужио суду сина зато што га је истеро̂ из његове рођене куће. Вес. 2. (на некога, на нешто) тужити се (1), жалити (се). — Не тужи народ ... већ на злу срећу, судбина је крива. Шен. Е на њега туже турске мајке, баш је многе мајке оцрнио. НП Вук.