Одредница

ту́жити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 327

ту́жити

тужити QA: medium

Лема

тужити

Извор

том 6, стр. 327, редослед 2

  1. 1.

    -ӣм несврш. 1. осећати тугу, туговати, жалити за нечим или због нечега

    несврш. — несвршени глагол
    — Шта ти је, драги мој? За чим тужиш?
    Бег.
    Ако се радовао или ако је тужио ... он је волео да подели своје узбуђење с неким ко му је најближи.
    Петр. В.
    У ђулистану ситни бумбул тужи.
    Хар.
  2. 2.

    (за, над неким, нечим; некога) изражавати тугу за неким, оплакивати покојника, нарицати за покојником, јадиковати, кукати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — А она тужи, тужи онако како само сеја за братом уме тужити. Набраја његове врлине.
    Вес.
    На одре нас метну да над нама туже.
    М-И
    Тужи млада дјевера Андрију.
    Њег.
    Ишла је са неколико жена и тужила тихим, промуклим гласом сина Глиrора.
    Пер.
  3. 3.

    фиг. тужно се оглашавати, јављати се једноличним, монотоним гласом, цвилети.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Вани је падала киша, вјетар је мукло тужио.
    Цар Е.
    Сетна песма тужи им на лири.
    Панд.
Изворни текст (OCR)
ту́жити2, -ӣм несврш. 1. осећати тугу, туговати, жалити за нечим или због нечега. — Шта ти је, драги мој? За чим тужиш? Бег. Ако се радовао или ако је тужио ... он је волео да подели своје узбуђење с неким ко му је најближи. Петр. В. фиг. У ђулистану ситни бумбул тужи. Хар. 2. (за, над неким, нечим; покр. некога) изражавати тугу за неким, оплакивати покојника, нарицати за покојником, јадиковати, кукати. — А она тужи, тужи онако како само сеја за братом уме тужити. Набраја његове врлине. Вес. На одре нас метну да над нама туже. М-И. Тужи млада дјевера Андрију. Њег. Ишла је са неколико жена и тужила тихим, промуклим гласом сина Глиrора. Пер. 3. фиг. тужно се оглашавати, јављати се једноличним, монотоним гласом, цвилети. — Вани је падала киша, вјетар је мукло тужио. Цар Е. Сетна песма тужи им на лири. Панд.