Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту̏кнӯт

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 328

ту̏кнӯт

тукнут

Стална адреса

Лема

тукнут

Извор

том 6, стр. 328, редослед 28

  1. 1.

    трп. прид. од тукнути (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. ударен(у главу), ћакнут, помало луд, чудан, необичан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сви су наши стари поморци мало тукнути. Војн. ту̏кнути?, -не̄м сврш.
  3. 1.

    сврш. према ту̏кати.

  4. 2.

    ударити, лупити, лупнути.

    — Могла би га коза вука тукнут папком И розима.
    Наз.
    Жена трзимице тукне леђима о зид.
    Божић
  5. 3.

    ситно утуцати, стући

    — Тукни мало соли.
    Вук
    Рј.

Пододреднице

~ се

сударити се. — Тукнуше се на Убаву равну, на Љубови а и на Липнику Март

сударити се.
Изворни текст (OCR)
у̏кнӯт, -а, -о 1. трп. прид. од тукнути (се). 2. фиг. ударен(у главу), ћакнут, помало луд, чудан, необичан. — Сви су наши стари поморци мало тукнути. Војн. ту̏кнути?, -не̄м сврш. 1. сврш. према ту̏кати. 2. ударити, лупити, лупнути. — Могла би га коза вука тукнут папком И розима. Наз. Жена трзимице тукне леђима о зид. Божић. 3. ситно утуцати, стући — Тукни мало соли. Вук Рј.