тула̀јица
тулајица
Лема
тулајица
Извор
том 6, стр. 329, редослед 8
- 1.а.
цев на гајдама у коју су углављене карабље.
- 1.б.
цев на левку. Вук Рј.
- 1.в.
цев у зиду кроз коју пролази уже црквеног звона.
— Чим је добротворку опазе духовници да долази манастиру ... таки лупну ужа о тулајице и звона зазвоне.
- 2.
цев у коју се задене друга цев у облику водоравно положеног латиничког слова 8, и служи за одвод или изливање нечисте воде. Терм.
- 3.
мн. кожни набор на стражњој леђној страни тела неких мекушаца издужен у облику две цеви.
— Код шкољкаша који много рују у пијеску плашт је страга срастао и извучен је у двије цијеви, тулајице.
Изворни текст (OCR)
тула̀јица ж 1. а. цев на гајдама у коју су углављене карабље. б. цев на левку. Вук Рј. в. цев у зиду кроз коју пролази уже црквеног звона. — Чим је добротворку опазе духовници да долази манастиру ... таки лупну ужа о тулајице и звона зазвоне. Шапч. 2. цев у коју се задене друга цев у облику водоравно положеног латиничког слова 8, и служи за одвод или изливање нечисте воде. Терм. 5. 3. мн. кожни набор на стражњој леђној страни тела неких мекушаца издужен у облику две цеви. — Код шкољкаша који много рују у пијеску плашт је страга срастао и извучен је у двије цијеви, тулајице. Финк.