ту́лити
тулити
Лема
тулити
Извор
том 6, стр. 330, редослед 5
- 1.
чинити да нешто престане горети, гасити.
— Низ њено лице циједиле су се сузе... и тулиле жар у пепелу.
- 2.
фиг. чинити да се нешто слегне (прашина и сл.); не пуштати да се развије, одстрањивати.
— Мету брзо, не посипају воду да туле прашину.
Нема већ ... сјетника миротвораца да тјеше и туле, но их има саможиваца да пожижу, драже и на свако зло наведају.
- 3.
в. тулити се (а).
— Варнице ... испунише помрчину која је утолико гушћа била што су ватре већ почеле да туле.
Пододреднице
а. престајати горети, гасити се. — Као пламичак свеће воштане ... тули се, букне. Јакш. Ђ. Свјетла су се тулила. Сим. б. фиг. престајати постојати, нестајати, губити се, гасити се. — Дан се тулио. Куш. Гледа како догорева и како се тули живот његове деце. Ђур. ту́лити?, -ӣм несврш. 1. испуштати отегнуте и тужне урлике, завијати (о вуку, псу). — Чу), како вукови туле! Наз. Нимфе и сатири, загрљени венцем хијена, лавова, паса и вукова ... што ... урлају, ричу и туле из свег гласа. Каш. 2. пригушено плакати, јаукати. — Што тулите и наричете, жене? С-Ц. Ударих му чвргу. Опет је почео да тули. КН 1959. 3. изводити, гласан, отегнутзвук (о сирени, ветру), завијати; фијукати. — Сирене у луци туле. Цар Е. Вјетар је тулио кроз ... раздрте зидине. Бег
Изворни текст (OCR)
ту́лити?, ту̑лӣм несврш. 1. чинити да нешто престане горети, гасити. — Низ њено лице циједиле су се сузе... и тулиле жар у пепелу. Лоп. 2. фиг. чинити да се нешто слегне (прашина и сл.); не пуштати да се развије, одстрањивати. — Мету брзо, не посипају воду да туле прашину. Ђон. Нема већ ... сјетника миротвораца да тјеше и туле, но их има саможиваца да пожижу, драже и на свако зло наведају. Љуб. 3. в. тулити се (а). — Варнице ... испунише помрчину која је утолико гушћа била што су ватре већ почеле да туле. Нуш.