ту̀ма̄ч
тумач
Лема
тумач
Извор
том 6, стр. 331, редослед 19
- 1.а.
онај који нешто тумачи, објашњава: ~ снова.
— По тим својим цртама постао је најгласнији тумач словенскога грађанскога либерализма.
А песма што је звонила из груди, тумач је била притајених жуди. Марк.
- 1.б.
позоришни, казалишни глумац који тумачи улогу.
— Обе ове улоге су психолошке природе па захтевају од њихових тумача једно дубље и унутарње интензивније сагледавање датих ликова.
- 1.в.
особа која изражава нечију поруку, расположење, жељу.
— Буди ми ти тумач код њега моје одане привржености према њему.
Реч.
- 2.
онај који при разговору преводи с туђег језика: судски ~.
— Посланици су с помоћу тумача проучили турски оригинал.
Ја сам онде заклети тумач и преводилац.
- 3.а.
објашњење каквога текста, критичке напомене, примедбе на какав текст, коментар: ~ Библије. Деан. Рј.
- 3.б.
књига или додатак књизи који садржи објашњење о нечему.
— Тумач заставица. Аут. ума́че̄ње с гл. им. од тумачити.
Изворни текст (OCR)
ту̀ма̄ч, -а́ча м 1. а. онај који нешто тумачи, објашњава: ~ снова. — По тим својим цртама постао је најгласнији тумач словенскога грађанскога либерализма. Барац. фиг. А песма што је звонила из груди, тумач је била притајених жуди. Марк. Д. б. позоришни, казалишни глумац који тумачи улогу. — Обе ове улоге су психолошке природе па захтевају од њихових тумача једно дубље и унутарње интензивније сагледавање датих ликова. Ж 1955. в. особа која изражава нечију поруку, расположење, жељу. — Буди ми ти тумач код њега моје одане привржености према њему. Бак. Реч. 2. онај који при разговору преводи с туђег језика: судски ~. — Посланици су с помоћу тумача проучили турски оригинал. Шиш. Ја сам онде заклети тумач и преводилац. Каш. 3. а. објашњење каквога текста, критичке напомене, примедбе на какав текст, коментар: ~ Библије. Деан. Рј. б. књига или додатак књизи који садржи објашњење о нечему. — Тумач заставица. Аут. ума́че̄ње с гл. им. од тумачити.