ту́пеж
тупеж
Лема
тупеж
Извор
том 6, стр. 335, редослед 21
- —
стање тупости, тупавости.
— означава ударање по некоме, нечему.
— Ми Опет »заручница«, поништавање самог себе, а у можданима настаје тупеж.
ту̏пе-лу̏пе оном. разr. узвик којим се смо са опкопа добацили Мартини метлу. Дограбила ју је и храбро се упутила непријатељу и тупе-лупе.
Изворни текст (OCR)
ту́пеж ж стање тупости, тупавости. — Опет »заручница«, поништавање самог себе, а у можданима настаје тупеж. Леск. Ј. ту̏пе-лу̏пе оном. разr. узвик којим се означава ударање по некоме, нечему. — Ми смо са опкопа добацили Мартини метлу. Дограбила ју је и храбро се упутила непријатељу и тупе-лупе. Богдан.