ту̏пити

тупити

Стална адреса

Лема

тупити

Извор

том 6, стр. 335, редослед 25

1.
оном. произвести глас »туп« (ударцем по чему), лупити. Р-К Реч
оном. — ономатопеја
2.
фиг. пасти (на памет).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Како би баба-Ивони] ... кадшто тупило на памет, тако би и запевала било црквене песме, било врло гадне припеве. Дов. ту́питн, ту̑пӣм несврш.
1.
чинити тупим, затупљивати.
— Сабљи ... да тупим рез по туским ребрим, да биједној раји ... с; руку расијецам вез. Ант.
2.
фиг. смањива-; ти интензитет нечега, чинити мање осетљивим, слабити; заглупљивати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Алкохол тупи живце.
Панд.
Топли бридеж тврдосна тупи им чула.
Божић
Кварите свијет, тупите га. ()-. Изр.
— ЉЂуди немају другог посла него тупити зубе за туђег вола.
Мул.

Пододреднице

~ се

постајати туп; смањивати се у јачини, интензитету нечега. — Сјутрадан би ... осјећао како се тупи и слаби његов ... ратнички занос. Ћоп

постајати туп; смањивати се у јачини, интензитету нечега.

Изворни текст (OCR)

ту̏пити, -ӣм сврш. оном. 1. произвести глас »туп« (ударцем по чему), лупити. Р-К Реч 2. фиг. пасти (на памет). — Како би баба-Ивони] ... кадшто тупило на памет, тако би и запевала било црквене песме, било врло гадне припеве. Дов. ту́питн, ту̑пӣм несврш. 1. чинити тупим, затупљивати. — Сабљи ... да тупим рез по туским ребрим, да биједној раји ... с; руку расијецам вез. Ант. 2. 2. фиг. смањива-; ти интензитет нечега, чинити мање осетљивим, слабити; заглупљивати. — Алкохол тупи живце. Панд. Топли бридеж тврдосна тупи им чула. Божић. Кварите свијет, тупите га. ()-. Изр.