ту̏пкати
тупкати
Лема
тупкати
Извор
том 6, стр. 336, редослед 5
- 1.
и уч. оном. а лупкати, ударати лагано (ногом, руком или неким предметом) о нешто или по нечему.
— А откуд ја знам куд сте га оставили? Говорио је Захар тупкајући руком по хартијама и разним стварима што су биле на столу.
Тупка окорјелим опанцима о замрзлу земљу.
б. ударати копитом о земљу, коп(к)ати (о коњу).
в. производити потмуо звук (о лопти или чему другом).
— На трави ... мукло тупка лопта, играчи тренирају. Вј. 1970.
- 2.
скакутати с ноге на ногу на једном месту или око некога, нечега.
— Он је поче дуго трепћући гледати, не могући да је се сети, тако да Магда, тупкајући испред њега, сама поче да му се казује:
— Ја сам, дедо. Ја, Магда, Магда!
Вивак је испод врбе, а његова женка уза њ... Тупка амо, тупка тамо, па криви врат и гледа у њу.
Изворни текст (OCR)
ту̏пкати, -а̄м несврш. и уч. оном. 1. а. лупкати, ударати лагано (ногом, руком или неким предметом) о нешто или по нечему. — А откуд ја знам куд сте га оставили? Говорио је Захар тупкајући руком по хартијама и разним стварима што су биле на столу. Глиш. Тупка окорјелим опанцима о замрзлу земљу. Андр. И. б. ударати копитом о земљу, коп(к)ати (о коњу). Деан. Рј. в. производити потмуо звук (о лопти или чему другом). — На трави ... мукло тупка лопта, играчи тренирају. Вј. 1970. 2. скакутати с ноге на ногу на једном месту или око некога, нечега. — Он је поче дуго трепћући гледати, не могући да је се сети, тако да Магда, тупкајући испред њега, сама поче да му се казује: — Ја сам, дедо. Ја, Магда, Магда! Станк. Вивак је испод врбе, а његова женка уза њ... Тупка амо, тупка тамо, па криви врат и гледа у њу. Наз.