Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту́по̄ст

жтом 6, стр. 336

ту́по̄ст

тупост

Лема

тупост

Извор

том 6, стр. 336, редослед 18

  1. —

    особина онога што је тупо, онога који је туп; ограниченост, умна ограниченост.

    — С њихових је израза читао нешто што га је дубоко дирнуло: гњилоћа воље ... сву тупост. О-А. Из тога писма може се добити слика тупости, заслепљености ... фашистичких војника. Дед. В. Улазећи на врата, Лино опет зацаде у пређашњу тупост. Шимун. Измијењени ... тупошћу дугог умора, чудни су ми и непоаНатИ. ал.
Изворни текст (OCR)
ту́по̄ст, -ости ж особина онога што је тупо, онога који је туп; ограниченост, умна ограниченост. — С њихових је израза читао нешто што га је дубоко дирнуло: гњилоћа воље ... сву тупост. О-А. Из тога писма може се добити слика тупости, заслепљености ... фашистичких војника. Дед. В. Улазећи на врата, Лино опет зацаде у пређашњу тупост. Шимун. Измијењени ... тупошћу дугог умора, чудни су ми и непоаНатИ. ал.