ту̑по

тупо

Лема

тупо

Извор

том 6, стр. 336, редослед 8

1.а.
(уз глаголе: гледати, зурити, пиљити и сл.) безизражајно, неодређено,одсутно, празно; равнодушно,апатично
сл. — слично
— Слушао је разговор, али није ништа више разбирао; немо и тупо је гледао, а ништа није видео.
Срем.
Стоји ... ослоњен на своју грабову тољагу и тупо пиљи у разваљене темеље.
Куш.
И гледасмо се У ћутањV дугом тупо, ко сито дете шећерлеме.
Рак.
1.б.
једва осетно, потмуло, подмукло (о болу и било ком непријатном осећању).
— Послије му је бивало лакше, тупље, безосјећајније. Шег. Дријем неки притиска му сљепоочнице болено и тупо.
Вуков.
2.
мукло, потмуло (о звуку, обично ниском, удаљеном).
— На другој страни чуше се топови .., чини ти се да му из дубине земљине допире промукли глас ... Тупо хуји.
Јакш. Ђ.
Његов глас је јечао у дубрави некако тупо, потмуло.
22.
Вес.
3.
(уз глаголе: рећи, одговорити и сл.) сухо, хладно.
сл. — слично
— Четник се дуго мислио, па тупо рече.
Ћос. Д.
Раногајец тупо lрече].
Фелд.

Изворни текст (OCR)

ту̑по прил. 1. а. (уз глаголе: гледати, зурити, пиљити и сл.) безизражајно, неодређено,одсутно, празно; равнодушно,апатично. — Слушао је разговор, али није ништа више разбирао; немо и тупо је гледао, а ништа није видео. Срем. Стоји ... ослоњен на своју грабову тољагу и тупо пиљи у разваљене темеље. Куш. И гледасмо се У ћутањV дугом тупо, ко сито дете шећерлеме. Рак. б. једва осетно, потмуло, подмукло (о болу и било ком непријатном осећању). — Послије му је бивало лакше, тупље, безосјећајније. Шег. Дријем неки притиска му сљепоочнице болено и тупо. Вуков. 2. мукло, потмуло (о звуку, обично ниском, удаљеном). — На другој страни чуше се топови .., чини ти се да му из дубине земљине допире промукли глас ... Тупо хуји. Јакш. Ђ. Његов глас је јечао у дубрави некако тупо, потмуло. 22 Вес. 3. (уз глаголе: рећи, одговорити и сл.) сухо, хладно. — Четник се дуго мислио, па тупо рече. Ћос. Д. Раногајец тупо lрече]. Фелд.