ту̏рити
турити QA: medium
Лема
турити
Извор
том 6, стр. 339, редослед 9
- 1.а.
метнути, положити, ставити нешто у унутрашњост нечега испод или преко нечега, на нешто.
— И не погледа новац, него га тури у џеп од капута.
Стаде насред собе, па тури руке испод беле кецеље.
Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.
Пограби камен ... крупан ... Њеrа са земље не би ни до два олако могла ... пучанина помаћи и на кола турит.
- 1.б.
завући, увући.
— Она мрдну главом, тури другу усну у уста и гледаше ме.
- 1.в.
(на кога) навући, обући одело.
— Сад је првипут после бабове смрти на се турио свечано одело.
- 1.г.
објавити нешто о некоме у штампи; написати, навести.
— Нашао некаквог пискарала, те описао капетана и турио га у новине.
И то ћемо турити у тужбу.
- 1.д.
протурити, раширити у јавност.
— Људи који ... на уметнички пазар туре понеку сумњиву ... новину ... његов укус покваре. Цар М.
- 1.ђ.
поставити у какво звање, на какав положај.
— Треба да пође у школу, ако хоћеш да га стриц опат тури у свећенике.
Хоће ли нас јутрос вјешати Турчин?
— Не ... него ће нас турити за кадије.
- 2.
помакнути, померити, одгурнути; фиг. одбацити, одстранити.
— Ал он с пута тури баку.
Тури празну боцу од себе.
Тури такве разговоре црне.
- 3.а.
бацити доле, гурнути, стровалити.
— Турке тури на дно у тамницу.
Оћеш ли и ти да ме туриш у провалију?
- 3.б.
бацити, хитнути; добацити.
— За Турчином буздован турио, те Алију смјеста погодио.
Пред сватима Поцерац Милошу колико би џефердар турио.
- 4.а.
послати, разаслати.
— На све краје тури перјанике, на сердаре и војводе вјерне.
- 4.б.
приморати некога да напусти неко место, да се удаљи, отерати некога некуд.
— Поче да се каје и очи вади што развјери сина и тури га млада и невјешта У ... свијет.
- 5.
с именицом као дои́уном или са предложним изразом можсе се заменити глаголом изведеним од такве именице: ~ гласе разгласити; ~ кавГу закавжити; ~ клетву проклети
пог лед погледати; ~ страх устрашити; у Хапс(у) ухапсити. К ЛИПО В е НеКО Ме ПО Д точкоВ с подмукло спречити некога у раду и настојању; нос свугде бити сувише радознао, мешати се У све.
Фразе
куд га враг турио? каже се кад се неко удаљио, а потребно је његово присуство; ~ главу у торбу в. уз торба (изр.);
Пододреднице
1. (само у 3. л.) машити се. — И тури се руком у џепове и даде јој дванаест цекина. НП Вук. 2. наглим, снажним покретом бацити се (на коња, у седло), отиснути се преко нечега. — Дорату се у седло турио. НП Вук. Па се тури преко шамца своrа. Март. 3. (на кога) бити налик на кога, врћи се, уметнути се на кога. — Турио се на оца. БВ 1909. Ништа ... од овог нашег мангупа и несретника. Ово се турило на твоју фамилијУ. Срем
Изворни текст (OCR)
ту̏рити, -ӣм сврш. 1. а. метнути, положити, ставити нешто у унутрашњост нечега испод или преко нечега, на нешто. — И не погледа новац, него га тури у џеп од капута. Бег. Стаде насред собе, па тури руке испод беле кецеље. Моск. Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања. Лаз. Л. Пограби камен ... крупан ... Њеrа са земље не би ни до два олако могла ... пучанина помаћи и на кола турит. М-И. б. завући, увући. — Она мрдну главом, тури другу усну у уста и гледаше ме. Лаз. Л. в. (на кога) навући, обући одело. — Сад је првипут после бабове смрти на се турио свечано одело. Јакш. Ђ. г. објавити нешто о некоме у штампи; написати, навести. — Нашао некаквог пискарала, те описао капетана и турио га у новине. Рј. А И то ћемо турити у тужбу. Глиш. д. протурити, раширити у јавност. — Људи који ... на уметнички пазар туре понеку сумњиву ... новину ... његов укус покваре. Цар М. ђ. поставити у какво звање, на какав положај. — Треба да пође у школу, ако хоћеш да га стриц опат тури у свећенике. Вел. Хоће ли нас јутрос вјешати Турчин? — Не ... него ће нас турити за кадије. Сиј. 2. помакнути, померити, одгурнути; фиг. одбацити, одстранити. — Ал он с пута тури баку. Радич. Тури празну боцу од себе. Шимун. Тури такве разговоре црне. Њег. 3. а. бацити доле, гурнути, стровалити. — Турке тури на дно у тамницу. НП Вук. Оћеш ли и ти да ме туриш у провалију? Мат. б. бацити, хитнути; добацити. — За Турчином буздован турио, те Алију смјеста погодио. НП Вук. Пред сватима Поцерац Милошу колико би џефердар турио. НП Вук. 4. а. послати, разаслати. — На све краје тури перјанике, на сердаре и војводе вјерне. Март. б. приморати некога да напусти неко место, да се удаљи, отерати некога некуд. — Поче да се каје и очи вади што развјери сина и тури га млада и невјешта У ... свијет. Љуб. 5. с именицом као дои́уном или са предложним изразом можсе се заменити глаголом изведеним од такве именице: ~ гласе разгласити; ~ кавГу закавжити; ~ клетву проклети;