Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту̏ркати

несврштом 6, стр. 339

ту̏ркати

туркати

Стална адреса

Лема

туркати

Извор

том 6, стр. 339, редослед 14

  1. —

    дем. према турати

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Зли људи друге туркају у сужањство.
    Старч.
    Ћели би Србију, а не би ни кокош заклали: све туркате нас, Босанце, избјегЛИЦе.
    Јел.

Пододреднице

~ се

тискати се у тесном простору гурајући један другога, гуркати се. — Жене се туркаху напријед и упираху у мене сузне очи. Ков. А. Иза довршена обреда све се туркало к излазу. Ђал

тискати се у тесном простору гурајући један другога, гуркати се.
Изворни текст (OCR)
ту̏ркати, -а̄м несврш. дем. према турати. — Зли људи друге туркају у сужањство. Старч. Ћели би Србију, а не би ни кокош заклали: све туркате нас, Босанце, избјегЛИЦе. Јел.