ту̏рнути

турнути QA: medium

Стална адреса

Лема

турнути

Извор

том 6, стр. 341, редослед 4

1.а.
кратким, снажним покретом учинити да се неко или нешто помакне, помери у неком правцу, одгурнути, одринути, отурити.
— Чврсто га турне на страну.
Ђал.
Дођоше у увалицу где је био ... чамац. Иво се напрегну да га турне у море.
Ћип.
1.б.
кратким, брзим покретом ставити, гурнути у нешто.
— Турну своју тврду шкуду у џеп и оде.
Шен.
Извади неколико гроша, те му их турну у шаку.
Ћор.
1.в.
додирнути, гурнути некога кратким ударом, мунути.
— Гуша, буљећи у биљежника ... турне га руком у трбу2: А ти си највећи лопов!
Кос.
1.г.
на брзину потурити.
— Потписује што му турну под руку.
Нех.
2.а.
отпремити, послати, упутити некога некуд не питајући за пристанак.
— Оно прије двадесетак година турнуше некамо фратарску школу Дугићева Францека. Ков.
2.б.
приморати некога да се одстрани, уклони, отерати.
— Био је турнут у туђину.
Нех.
у гроб (у јаму) отерати у смрт; ~ у зла уста изложити, извргнути оговарању, изнети на рђав глас. — Осуду ... волим смртну, него драгу невјенчану да ... турнем у зла уста.
В 1885

Фразе

~ ногом грубо истерати, избацити;

Пододреднице

~ се

1. помаћи се напред, пробити се у гужви напред. — Свјетина се турне напрво. Бег. 2. на брзину навратити, свратити где или коме. — Баба-Петрија ... као свака баба брзорека, умаче из куће те се турну код Алексе. Вукић

помаћи се напред, пробити се у гужви напред.на брзину навратити, свратити где или коме.

Изворни текст (OCR)

ту̏рнути, -не̄м сврш. 1. а. кратким, снажним покретом учинити да се неко или нешто помакне, помери у неком правцу, одгурнути, одринути, отурити. — Чврсто га турне на страну. Ђал. Дођоше у увалицу где је био ... чамац. Иво се напрегну да га турне у море. Ћип. б. кратким, брзим покретом ставити, гурнути у нешто. — Турну своју тврду шкуду у џеп и оде. Шен. Извади неколико гроша, те му их турну у шаку. Ћор. в. додирнути, гурнути некога кратким ударом, мунути. — Гуша, буљећи у биљежника ... турне га руком у трбу2: А ти си највећи лопов! Кос. г. на брзину потурити. — Потписује што му турну под руку. Нех. 2. а. отпремити, послати, упутити некога некуд не питајући за пристанак. — Оно прије двадесетак година турнуше некамо фратарску школу Дугићева Францека. Ков. А. б. приморати некога да се одстрани, уклони, отерати. — Био је турнут у туђину. Нех.