ту̏ро̄бан
туробан
Лема
туробан
Извор
том 6, стр. 341, редослед 7
- 1.а.
невесео, нерасположен, натмурен, намрштен, мрачан, суморан (о човеку); супр. ведар, весео.
— Данас бијаше Лука зачудо туробан.
По другим селима наљуте га капетана], наједи се, па је поваздан туробан.
- 1.б.
који изражава потиштено, узнемирено, забринуто душевно стање.
— Задње ријечи изговори она неким туробним ... акцентом.
Сви који пролазе крај њега имају тако туробна лица. Ћос.
- 1.в.
који изазива, ствара мучно, суморно расположење.
— Унутрашњост богомоље имала је туробан изглед: зидови на многим мјестима ољуштени, свод изрешетан куршумима.
Низина ... протезала се као степа испаљена сунцем, док су се ... у магли видјела туробна брда.
- 1.г.
неподношљив, неугодан, тежак, тегобан.
— Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати.
Туробан запах туткала и ножниХ прсти У.
- 1.д.
испуњен тужним, мучним садржајем.
— То је књижица са туробном историјом једне душе.
Туробне успомене могле би се наново у мени пробудити.
- 2.
фиг. лишен светлости, облачан, тмуран, натуштен (о дану, времену).
— Јутрос је освануо туробан дан, пун густе магле.
Учинило му се да чује топот јасније и ближе, а тек у задимљени и туробни расвит облачна дана ... изађоше и три коњаника. Јал.
Изворни текст (OCR)
ту̏ро̄бан, -бна, -бно 1. а. невесео, нерасположен, натмурен, намрштен, мрачан, суморан (о човеку); супр. ведар, весео. — Данас бијаше Лука зачудо туробан. Шен. По другим селима наљуте га капетана], наједи се, па је поваздан туробан. Глиш. б. који изражава потиштено, узнемирено, забринуто душевно стање. — Задње ријечи изговори она неким туробним ... акцентом. Бег. Сви који пролазе крај њега имају тако туробна лица. Ћос. Б. в. који изазива, ствара мучно, суморно расположење. — Унутрашњост богомоље имала је туробан изглед: зидови на многим мјестима ољуштени, свод изрешетан куршумима. Бан. Низина ... протезала се као степа испаљена сунцем, док су се ... у магли видјела туробна брда. Франг. Г. неподношљив, неугодан, тежак, тегобан. — Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати. Ранк. Туробан запах туткала и ножниХ прсти У. Сим. д. испуњен тужним, мучним садржајем. — То је књижица са туробном историјом једне душе. БВ 1909. Туробне успомене могле би се наново у мени пробудити. Ков. А. 2. фиг. лишен светлости, облачан, тмуран, натуштен (о дану, времену). — Јутрос је освануо туробан дан, пун густе магле. Вуј. Учинило му се да чује топот јасније и ближе, а тек у задимљени и туробни расвит облачна дана ... изађоше и три коњаника. Јал.