Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту̀рпија

жтом 6, стр. 342

ту̀рпија

турпија

Стална адреса

Лема

турпија

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 342, редослед 7

  1. 1.

    ручни алат од челика различитог оолика, са зупцима ооично косо урезаним, који служси за стругање метала, камена, дрвета и сл., рашпа.

    сл. — слично
    — Турпија је једина алатка коју ми у апсу не дају́ да држим.
    Андр. И.
  2. 2.

    фиг. жена лаког морала.

    colloquial
    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Налик је на роду ... па се онда јоu га̂ква турпија врти око војника.
    Јонке
Изворни текст (OCR)
ту̀рпија ж тур. 1. ручни алат од челика различитог оолика, са зупцима ооично косо урезаним, који служси за стругање метала, камена, дрвета и сл., рашпа. — Турпија је једина алатка коју ми у апсу не дају́ да држим. Андр. И. 2. фиг. разг. жена лаког морала. — Налик је на роду ... па се онда јоu га̂ква турпија врти око војника. Јонке.