Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

турпѝјати

несврштом 6, стр. 342

турпѝјати

турпијати

Стална адреса

Лема

турпијати

Извор

том 6, стр. 342, редослед 9

  1. 1.

    стругати, дотеривати, уређивати турпијом.

    — Сједи уз широм отворена врата своје радионице и оборене главе вечито нешто струже, куцка и турпија.
    Ћоп.
    Не турпијајте нокте исувише дубоко са стране. Пол. 1970.
  2. 2.а.

    фиг. трошити, уништавати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Жељезни зуби заточеништва и оскудијевања кроз двадесет су љета помало турпијали то јадно тијело.
    Креш.
  3. 2.б.

    оглашавати се гласом који подсећа на стругање турпијом.

    — Ту је цвркутало, гукало, звиждало, турпијало мноштво разних птица.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
турпѝјати, -а̄м несврш. 1. стругати, дотеривати, уређивати турпијом. — Сједи уз широм отворена врата своје радионице и оборене главе вечито нешто струже, куцка и турпија. Ћоп. Не турпијајте нокте исувише дубоко са стране. Пол. 1970. 2. фиг. а. трошити, уништавати. — Жељезни зуби заточеништва и оскудијевања кроз двадесет су љета помало турпијали то јадно тијело. Креш. б. оглашавати се гласом који подсећа на стругање турпијом. — Ту је цвркутало, гукало, звиждало, турпијало мноштво разних птица. Петр. В.