ту̏рскӣ

турски

Лема

турски

Извор

том 6, стр. 342, редослед 13

1.
који се односи на Турке и на Турску, који припада Турцима и Турској: ~ језик, ~ народ, ~ феудализам.
2.
исламски, мухамедански (о вери).
— Ја ти истину говорим: прије бих у турску веру него у латинску.
Вујач.
3.а.
као саставни део ботаничких и зоолошких назива: ~ виња, ~ детелина, ~ лоза, ~ боб, ~ першун
цвеће, ~ кос. б. у називу боја: ~ белило, Ц ВеНИЛо.

Фразе

за турског земана, у ~ време време кад су Турци владали у нашим крајевима: каква је ~ сила? разг. не треба претерано журити; на турску, по турски као што је обичај у Турака. — На гипку бијелцу, кому су узде на турску златом оковане, сједило је витко тијело. Шен.; проћи као мимо (поред) турског гробља в. уз гробље (изр.); ~ калдрма пут, улица покривена каменом округлим и неједнаке величине; ~ кафа (кава) црна кафа кувана на турски начин; ~ пара најмања новчана вредност. — Ето пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач! Јакш. Ђ.; ~ сабља јако крива, савијена сабља, кривошија.

Изворни текст (OCR)

ту̏рскӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на Турке и на Турску, који припада Турцима и Турској: ~ језик, ~ народ, ~ феудализам. 2. исламски, мухамедански (о вери). — Ја ти истину говорим: прије бих у турску веру  него у латинску. Вујач. 3. а. као саставни део ботаничких и зоолошких назива: ~ виња, ~ детелина, ~ лоза, ~ боб, ~ першун,