Одредница

ту̏ст

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 343

ту̏ст

туст

Стална адреса

Лема

туст

Варијанте

ту̑ст

Извор

том 6, стр. 343, редослед 25

  1. 1.а.

    (одр ту̏стӣ и ту̑стӣ; комп. ту̀стијӣ) угојен, дебео, гојазан.

    комп. — компаратив
    — Сусретао сам] ... нервозне Јеврејчиће ... тртасте, тусте и паничне.
    Дав.
    Разумијеш ли, јадан не био, гдје се крије зец, зекоња тусти?
    Сим.
  2. 1.б.

    меснат, дебео, крупан (о деловима тела).

    — Укори га Сабина, гладећи непрестано своје бијеле и тусте руке.
    Кум.
  3. 1.в.

    који садржи много масти, сала, мастан (о месу).

    — Вино пију, тусто месо ијV.
    Вел.
  4. 2.а.

    фиг. бујан, густ, сочан; богат, обилан, издашан (о паши, трави).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Раскошне ли и тусте паше за очи оних великана који су ... злочинима биљег утиснули, сваки своме тамноме стољећу!
    Кум.
  5. 2.б.

    плодан, родан (о земљи); исп. мастан (3).

    исп. — испореди
    — Као оштар плуг реже дубоке бразде у тусту земљу црницу.
    Марј. М.
  6. 2.в.

    који се истиче богатим родом (о години).

    — Туста љета поправљају суха.
    Шен.
  7. 2.г.

    који обилује материјалним средствима, имућан.

    — Уз млин бијаше »основица«, на којој је канио изградити туст, богат живот.
    Донч.
  8. 3.

    фиг. непристојан, саблажњив, мастан (7).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Преферанс је одгонио тусте мисли.
    Божић

Фразе

~ кеса в. уз кеса (изр.); ~ комад в. мастан комад (уз мастан изр.). у̏стабан м в. дустабан.
Бен. РЈ.
Изворни текст (OCR)
ту̏ст, -а, -о и ту̑ст, ту́ста, ту́сто (одр. ту̏стӣ и ту̑стӣ; комп. ту̀стијӣ) 1. а. угојен, дебео, гојазан. — Сусретао сам] ... нервозне Јеврејчиће ... тртасте, тусте и паничне. Дав. Разумијеш ли, јадан не био, гдје се крије зец, зекоња тусти? Сим. б. меснат, дебео, крупан (о деловима тела). — Укори га Сабина, гладећи непрестано своје бијеле и тусте руке. Кум. в. који садржи много масти, сала, мастан (о месу). — Вино пију, тусто месо ијV. Вел. 2. фиг. а. бујан, густ, сочан; богат, обилан, издашан (о паши, трави). — Раскошне ли и тусте паше за очи оних великана који су ... злочинима биљег утиснули, сваки своме тамноме стољећу! Кум. б. плодан, родан (о земљи); исп. мастан (3). — Као оштар плуг реже дубоке бразде у тусту земљу црницу. Марј. М. в. који се истиче богатим родом (о години). — Туста љета поправљају суха. Шен. Г. који обилује материјалним средствима, имућан. — Уз млин бијаше »основица«, на којој је канио изградити туст, богат живот. Донч. 3. фиг. непристојан, саблажњив, мастан (7). — Преферанс је одгонио тусте мисли. Божић.