Одредница

ту̑тањ

мтом 6, стр. 344

ту̑тањ

тутањ

Лема

тутањ

Извор

том 6, стр. 344, редослед 16

  1. 1.а.

    оном. снажан и дуготрајан звук који се разлеже од грмљавине, експлозије и сл., тутњава.

    оном. — ономатопејасл. — слично
    — Уз тутањ грома ... навалила киша помијешана градом.
    Мишк.
    Стоји тутањ силније пушака.
    НП Вук
    Прасне бомба уз тутањ.
    Гор.
  2. 1.б.

    снажан звук који настаје од машина у раду, клопарања точкова и сл., лупа.

    сл. — слично
    — Крикну администратор ... и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.
    Уск.
    Тутањ трамваја глухо одзвања кроз густу улицу. НК 194б.
  3. 1.в.

    мукао, потмуо, пригушен, туп звук од пада, удара о земљу, од буке из даљине и сл.

    сл. — слично
    — Шчепа га ... и с тутњем лупи о под.
    Куш.
    Око насбилоје такотихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио.
    Лаз. Л.
    Зачу ... тутањ олује која се примицала.
    Франг.
  4. 1.г.

    вика, галама, ларма.

    — Позаваде се, те се излеже читав тутањ по кући.
    Шапч.
  5. 2.

    шум у глави као последица јаког душевног потреса, узбуђења, болесног стања и сл., бубњава.

    сл. — слично
    — Тада Јаков покри лице рукама ... једва чујући, кроз тутањ у глави, Полинине узвике.
    Ђил.
    Ја ћу се зорли накресати ракије и поћи ћу, па ако се у том тутњу што добро ... учини и изврши, добро и јест.
    Коч.

Фразе

ухватити ~ нагло се изгубити, побећи. ту̀те, ту̀тек(а), ту̀тена и ту́те, ту́тек(а), ту́тена прил. покр. в. ту. — Ја ти се само чудим што туте говориш. Десн. Ако не буде другог мјеста, тада тутек преноћите. Рј. А.
Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
у̑тањ, -тња м оном. 1. а. снажан и дуготрајан звук који се разлеже од грмљавине, експлозије и сл., тутњава. — Уз тутањ грома ... навалила киша помијешана градом. Мишк. Стоји тутањ силније пушака. НП Вук. Прасне бомба уз тутањ. Гор. б. снажан звук који настаје од машина у раду, клопарања точкова и сл., лупа. — Крикну администратор ... и крупним басом надјача тутањ штампарске машине. Уск. Тутањ трамваја глухо одзвања кроз густу улицу. НК 194б. в. мукао, потмуо, пригушен, туп звук од пада, удара о земљу, од буке из даљине и сл. — Шчепа га ... и с тутњем лупи о под. Куш. Око насбилоје такотихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио. Лаз. Л. Зачу ... тутањ олује која се примицала. Франг. г. вика, галама, ларма. — Позаваде се, те се излеже читав тутањ по кући. Шапч. 2. шум у глави као последица јаког душевног потреса, узбуђења, болесног стања и сл., бубњава. — Тада Јаков покри лице рукама ... једва чујући, кроз тутањ у глави, Полинине узвике. Ђил. Ја ћу се зорли накресати ракије и поћи ћу, па ако се у том тутњу што добро ... учини и изврши, добро и јест. Коч.