Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту̀тило

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 344

ту̀тило

тутило

Лема

тутило

Извор

том 6, стр. 344, редослед 20

  1. 1.

    м несталан, непоуздан човек, превртљивац.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Тутило, жалосна ти мајка! Ти си независан ка̏ плаћеник.
    Павл.
  2. 2.

    прил. само у изразу: ту и ~ као да се ништа није ни догодило, никоме ништа.

    прил. — прилог
    — Не дам! ... нек најпре врати прсник и нашу кошуљу ... Узео је овако исто за некакав имендан, па ту и тутило.
    Глиш.
    Ето тако ... држимо говоре на зборовима. Испричамо се, излармамо, па ту и тутило.
    Дом.
Изворни текст (OCR)
ту̀тило 1. м покр. несталан, непоуздан човек, превртљивац. — Тутило, жалосна ти мајка! Ти си независан ка̏ плаћеник. Павл. 2. прил. само у изразу: ту и ~ као да се ништа није ни догодило, никоме ништа. — Не дам! ... нек најпре врати прсник и нашу кошуљу ... Узео је овако исто за некакав имендан, па ту и тутило. Глиш. Ето тако ... држимо говоре на зборовима. Испричамо се, излармамо, па ту и тутило. Дом.