Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту̏тнути

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 345

ту̏тнути

тутнути QA: medium

Лема

тутнути

Извор

том 6, стр. 345, редослед 18

  1. 1.а.

    -не̄м сврш. а. метнути, ставити, турити, гурнути некоме нешто журно или кришом у руку.

    — Милка скочи и запали свећу, те му самртнику је тутну у руку.
    Вес.
    Медењак ... тутне кришом унучићу.
    Пав.
  2. 1.б.

    ставити, забости у што.

    — Странац журно дочепа дуван, тутну њега нос.
    Јевт.
  3. 2.

    наговорити, нахушкати, напујдати. —Хтели би можда да га наоштре, подмашеног тутну да се с оцем крви. Рад. Д. Ако тутнем моје мрке вашке, живу ће те раскинути, вило! НП Вук.

    с — средњи род
Изворни текст (OCR)
ту̏тнути1, -не̄м сврш. 1. а. метнути, ставити, турити, гурнути некоме нешто журно или кришом у руку. — Милка скочи и запали свећу, те му самртнику је тутну у руку. Вес. Медењак ... тутне кришом унучићу. Пав. б. ставити, забости у што. — Странац журно дочепа дуван, тутну њега нос. Јевт. 2. наговорити, нахушкати, напујдати. —Хтели би можда да га наоштре, подмашеног тутну да се с оцем крви. Рад. Д. Ако тутнем моје мрке вашке, живу ће те раскинути, вило! НП Вук.