ту́тљо
тутљо
Лема
тутљо
Извор
том 6, стр. 345, редослед 16
- —
(вок. ту̑тљо) умно ограничен, тупоглав човек.
— И натарош је неки тутљо кад то допушта.
Изворни текст (OCR)
ту́тљо м (вок. ту̑тљо) умно ограничен, тупоглав човек. — И натарош је неки тутљо кад то допушта. Ивак.