ту̀тњати

тутњати

Лема

тутњати

Извор

том 6, стр. 345, редослед 26

1.
= тутњити 1 производити тутањ, оглашавати се тутњем (о громовима, авионима, топовима, мноштву људи, животиња, кола у покрету и сл.).
сл. — слично
— Небо се натушти ... негде далеко претећи је тутњала грмљавина.
Моск.
Тада се напуни коња и људи читаво поље ... под ногама тутњаше земља.
М-И
Млазњаци су тутњали у облацима. Пол. 1970. То је град у каосу збивања и смутњи, махнито легло немира, гдје клетва тутњи.
Уј.
2.
стеарати јаке шумове буктећи, пламтећи.
— На средини је тутњала усијана пећ баш као да се неко у даљини вози низ каменит друм.
Ћоп.
3.
фиг. врети, брујати (у коме, као последица јаког осећања).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Све је то плануло у њему и тутњало и бунило се.
Цар Е.

Изворни текст (OCR)

ту̀тњати, -њӣм несврш. = тутњити 1. производити тутањ, оглашавати се тутњем (о громовима, авионима, топовима, мноштву људи, животиња, кола у покрету и сл.). — Небо се натушти ... негде далеко претећи је тутњала грмљавина. Моск. Тада се напуни коња и људи читаво поље ... под ногама тутњаше земља. М-И. Млазњаци су тутњали у облацима. Пол. 1970. То је град у каосу збивања и смутњи, махнито легло немира, гдје клетва тутњи. Уј. 2. стеарати јаке шумове буктећи, пламтећи. — На средини је тутњала усијана пећ баш као да се неко у даљини вози низ каменит друм. Ћоп. 3. фиг. врети, брујати (у коме, као последица јаког осећања). — Све је то плануло у њему и тутњало и бунило се. Цар Е.