ту̏цати
туцати QA: medium
Лема
туцати
Извор
том 6, стр. 349, редослед 3
- 1.
ударањем дробити, претварати у ситне делиће, у прах; разбијати, мрвити, ситнити. —Понудио би ... и своју баку бурмутом ... који је ћир-Моша сам справљао и туцао. Срем. Стојаше код прозора и туцаше неке коштице и чампаШе језгре. Киш. Одјекивала је велика ступа .. у којој су туцане ситне јабуке за пекмез. Андр. И.
- 2.
убијати гњечећи.
— Хватао је уши и туцао их ... на чашу.
По старој прљавој кошуљи туцао је вашке.
- 3.
ударати чим о што.
— Газда Јеврем га момка хвата за ухо ... треска и туца главом о зид.
- 4.
тући, мучити, кињити
— Мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд.
- 5.а.
тући у куцајима.
— Нијема бол стаде мукло туцати под кожом.
- 5.б.
фиг. бити, ударати, погађати.
— Кад се човек роди сирома ... онда га целог живота туца неправда.
- 6.
производити звук (о музичком жичаном инструменту на окидање).
— Ту се пјесма пјева и коло води, а тамбурице ситно туцају.
- 7.
риб. хватати и гристи меку на удици (о риби).
— Старцу ... држећ трстику у руци, дрхће рука ... а нетремице гледа онај комад туње што се дотиче мора.
— Туцају
— рече Иво полако 1јип.
Фразе
~ главе о зидове кајати се због неког свог поступка, видети своју грешку кад је већ касно. — Сви ти појединачни случајеви банкротства окончали су се самокажњавањем. Банкроти су туцали главе о зидове. Вучо; ~ камен дробити камен, правити туцаник (често као робијаш). — Онакви су у добра времена ... камен туцали, а нисV ... с господом вијећали. Андр. И.; ~ некоме нешто у главу честим понављањем настојати да неко усвоји нешто, уверавати, убеђивати некога. — Туцам ја то у главу и нашем поручнику.
~ (црвеним, шареним) јајима в. уз тући се (изр.). — Усањао је Ускрс и да се ... пред црквом туцају шареним јајима.
Пододреднице
ударати (се) главом о главу, бости се (најчешће о јарцима, овновима). — И кад год би му се ћир-Моша приближио да га отера са сандука, јарац ... би се исправио на стражње ноге ... готов да се туца ... с ћир-Мошом. Срем. Малишани ... се са дедом, који такођер чува запећак боду и туцају главама ко̂ овнови. И
Изворни текст (OCR)
ту̏цати, -а̄м несврш. 1. ударањем дробити, претварати у ситне делиће, у прах; разбијати, мрвити, ситнити. —Понудио би ... и своју баку бурмутом ... који је ћир-Моша сам справљао и туцао. Срем. Стојаше код прозора и туцаше неке коштице и чампаШе језгре. Киш. Одјекивала је велика ступа .. у којој су туцане ситне јабуке за пекмез. Андр. И. 2. убијати гњечећи. — Хватао је уши и туцао их ... на чашу. Чол. По старој прљавој кошуљи туцао је вашке. Бан. 3. ударати чим о што. — Газда Јеврем га момка хвата за ухо ... треска и туца главом о зид. Андр. И. 4. тући, мучити, кињити — Мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд. Вас. 5. а. тући у куцајима. — Нијема бол стаде мукло туцати под кожом. Божић. б. фиг. бити, ударати, погађати. — Кад се човек роди сирома ... онда га целог живота туца неправда. Ћос. Д. 6. производити звук (о музичком жичаном инструменту на окидање). — Ту се пјесма пјева и коло води, а тамбурице ситно туцају. Ивак. 7. риб. хватати и гристи меку на удици (о риби). — Старцу ... држећ трстику у руци, дрхће рука ... а нетремице гледа онај комад туње што се дотиче мора. — Туцају — рече Иво полако 1јип.