Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

туцка̀рати

несврштом 6, стр. 349

туцка̀рати

туцкарати

Стална адреса

Лема

туцкарати

Извор

том 6, стр. 349, редослед 13

  1. —

    оном. (про)

    оном. — ономатопеја
    — изводити слабе испрекидане звукове.
    — Испод
    Ств. 1948.
    његових ногу туцкарали су каменчићи.
Изворни текст (OCR)
туцка̀рати, -а̄м несврш. оном. (про)- изводити слабе испрекидане звукове. — Испод његових ногу туцкарали су каменчићи. Ств. 1948.