ту̏ча
туча
Лема
туча
Извор
том 6, стр. 350, редослед 3
- 1.
свађа праћена међусобним ударцима, међусобно ударање двеју или више особа, тучњава.
— Скренем у биртијицу ... и наиђем на тучу и ломљаву.
Зачело се од оштрих речи, а завршило
— тучом и ножевима. Б 1958.
- 2.
бијење, ударање, батинање.
— Док ти он чита своје науке, свиње му побегну. Увече кад се врати, они да га убију тучом.
- 3.
смрзнуте капи кише које падају као зрна леда, гра̏д, крупа.
— Иза туче ведрије је небо.
Дошли су к Сrаниној кући као ... олујан облак, пун туче и муње. Шимун. фиr. Нато се сасула на мене туча приговора.
Изворни текст (OCR)
ту̏ча ж 1. свађа праћена међусобним ударцима, међусобно ударање двеју или више особа, тучњава. — Скренем у биртијицу ... и наиђем на тучу и ломљаву. Киш. Зачело се од оштрих речи, а завршило — тучом и ножевима. Б 1958. 2. бијење, ударање, батинање. — Док ти он чита своје науке, свиње му побегну. Увече кад се врати, они да га убију тучом. Ћос. Б. 3. смрзнуте капи кише које падају као зрна леда, гра̏д, крупа. — Иза туче ведрије је небо. Њег. Дошли су к Сrаниној кући као ... олујан облак, пун туче и муње. Шимун. фиr. Нато се сасула на мене туча приговора. Шкреб