Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ту̀чан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 350

ту̀чан

тучан QA: medium

Лема

тучан

Варијанте

ту̏чан

Извор

том 6, стр. 350, редослед 7

  1. 1.

    -чна, -чно 1 направљен од туча, бронзан.

    — Дивио се ... мраморним и тучаним киповима.
    Леск. Ј.
    По Платоновом упоређењу, филозофи имају златну душу, војници сребрену, привредници тучну.
    Јов. С.
  2. 2.а.

    који је боје туча, бронзане боје.

    — Забринут поглед лети под
  3. 23.б.

    Речник српскохрватскога књижевног језика, VI претеће летње небо прљавих, мутних тучани2 облака. Михиз. Ко̂ бескрајно тихо море, засејане тучне равни. Ил. б. звонак као туч.

    — Моја сапутница брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат.
    Дуч.
Изворни текст (OCR)
у̀чан, -а, -о и ту̏чан2, -чна, -чно 1. направљен од туча, бронзан. — Дивио се ... мраморним и тучаним киповима. Леск. Ј. По Платоновом упоређењу, филозофи имају златну душу, војници сребрену, привредници тучну. Јов. С. 2. а. који је боје туча, бронзане боје. — Забринут поглед лети под 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI претеће летње небо прљавих, мутних тучани2 облака. Михиз. Ко̂ бескрајно тихо море, засејане тучне равни. Ил. б. звонак као туч. — Моја сапутница брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Дуч.