ту́чен

— давати ударце, ударати некога наносећи му бол.

— Зар нећу ништа учинити за сељака? Зар ћу пустити да га туку и кундаче?

Витка плавка, пуна модрица, избијена и тучена.

— У то доба турско момче младо ... на авлију туче.

Ушета се по мосту тукући петама да му испроба чврстину.

— Киша ... силно је тукла по прозорима. Ков.

— На боку је седео манастирски кочијаШ ... са шеширом на глави, чије су га црне свилене кићанке тукле по леђима.

— Кењац се узрито̂, у облаке туче.

— Тукао их је дијалектиком као незналице.

Главни фаворит остаје екипа Чехословачке, која је досад тукла све своје противнике. Пол. 1958.

— Извлачио је у серији добре карте и тукао немило своје партнере.

— Из ... близине туче у врата.

— Топ се креће и туче само право. Шах

— Није му бранио отац ... тући рибу остима под свијећом.

Павле је и даље стајао и викао ... позивајући сељаке да туку официре. Ћос.

волове, бикове. Вук Рј.

Знаш ли ти да је наша штампа тешка артиљерија, која туче непријатеља једнако као и тешка хаубица. Хорв. Стевча је са пушкомитраљезом лежао иза једног камена и тукао бугарски стрељачки строј. Пер.

Тукли смо орахе. Маж. М. Господа турска узимају са сокака Србе за различне послуге, тако нпр. да туку каву. Вук. Сједели су људи с дугим чекићима и тукли камен за цесту. Брл.

Велике и тврде ципеле тукле су ми ноге не мање од камења кад сам брао коприве. Лоп. б. фиг. задавати, причињавати муку, тешкоћу, мучити, додијавати. — Камо среће да смо и ми научили читати], те нас не би тукла наша глупост. Јурк. Он је патилац трагичне судбине бесциљности и узалудности народа коrа туче фатализам. Богдан.

Цигани туку у цимбале. Каш. Мала њезина рука туче по клавиру. Уј. б. производити равномерне шумове, ударати (о машини у раду). — Чуло се само велико срце брода како туче у морској дубини. Дуч. в. помоћу звукова, некога обавештавати о нечему, давати какав сигнал. — Звоно на пожар туче. Крл. г. испуштати звукове у равномерним, ритмичким размацима, избијати ударце (о часовнику). — У мрачној ... соби тукле су свуда ... старе ... уре. Козарч. Само је однекле ... тукао часовник ... так-тики-тики-так. Марк. М.

Гласно му тукло срце у полутами. Гор. Под грлом му је тукла крв. Андр. И. Глава ју је болела, слепе очи су тукле. ЛМС 1957.

Од зида у дну тукла је запара. Дав. Сунце зашло, од ријеке туче хладовина. Бан. б. живо, пуним интензитетом нешто радити. — Поред празних разговора, по селима су се тукле карте до бесвијести. Ђон. Он се брзо свуче и баци у кревет. Очи се не затварају: поглед туче по црном лептиру на белој кошуљи. Ћос. Д. в. снажно избијати, јављати се, пробијати се. — Младост је тукла упорно у њој. Божић. Из земље туку увис стабљике модре и младе. Ђон.

жицУ в. уз жица (изр.); ~ као во ла у купусу в. уз купус (изр.); ~ лозовину пити, испијати много вина ~ некога до ноге (ногу) в. потући до ногу (уз нога, изр.); некога у главу в. утући у главу (уз глава, изр.); ~ некоме лу̏к на глави в. уз лу̏к (изр.); ~ рекорд постизати највећи успех, највиши резултат, домет у такмичењу, у раду, у каквој вештини и сл.; ~ пару зарађивати много пара, новаца; туче ми (му) срце за ким (чим) живо жели кога (што). на живот и смрт в. уз живот (изр.); (црвеним, шареним) јајима фолкл. ударати, туцати се врховима јаје о јаје па које надбије, његову власнику као победнику припада разбијено јаје.