Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

туђѝна

жтом 6, стр. 324

туђѝна

туђина

Стална адреса

Лема

туђина

Извор

том 6, стр. 324, редослед 1

  1. 1.

    туђа, страна земља, туђи крај, туђе место, туђа кућа; иностранство.

    — Сељаштво ... остављало је свој завичај и одлазило у туђинӯ. Пов.
  2. 1.

    Ви сте овде у туђини. Туђина је тешка кад се нема своrа. Ком.

  3. 2.

    туђи људи; гости; супр. домаћи.

    супр. — супротно
  4. 3.

    оно што припада другоме, што није своје, туђа ствар; супр. својина.

    супр. — супротно
    — Свакому је чељадету и свакому народу милија својина неголи туђина.
    Кор.
Изворни текст (OCR)
туђѝна ж 1. туђа, страна земља, туђи крај, туђе место, туђа кућа; иностранство. — Сељаштво ... остављало је свој завичај и одлазило у туђинӯ. Пов. 1. Ви сте овде у туђини. Туђина је тешка кад се нема своrа. Ком. 2. туђи људи; гости; супр. домаћи. 3. оно што припада другоме, што није своје, туђа ствар; супр. својина. — Свакому је  чељадету и свакому народу милија својина неголи туђина. Кор.