ту̏ђӣнче
туђинче
Лема
туђинче
Варијанте
туђи́нче
Извор
том 6, стр. 324, редослед 8
- —
дем. од туђинац, туђе дете.
— Дијете одгојено у туђини постаје туђинчетом и одбија се од своје домовине, од својега народа. Старч. Опирала се госпа Нола у себи ... да узме под окриље туђинче, али је умиљатост Швапчета напослетку победила.
Изворни текст (OCR)
ту̏ђӣнче и туђи́нче, -ета с дем. од туђинац, туђе дете. — Дијете одгојено у туђини постаје туђинчетом и одбија се од своје домовине, од својега народа. Старч. Опирала се госпа Нола у себи ... да узме под окриље туђинче, али је умиљатост Швапчета напослетку победила. Сек.