ту́ђити

туђити

Лема

туђити

Извор

том 6, стр. 324, редослед 14

—
чинити туђим, удаљавати од кога или чега, отуђивати.
— од ње.
Јакш. Ђ.
— Власт их је туђила рођеному народу. Новак. Лепа је! ... али има нешто на њојзи што није лепо, што ме одбија, што ме туђи

Пододреднице

~ се

1. постајати туђ, прекидати тешње, присније везе с ким или с чим, избегавати кога или што. — Није лијепо што се туђите од колеrа. Нех. Беше мало необичан Турчин ... Није се туђио од људи, баш је ишао међу њи2. Вес. Несрећниче, туђиш се од свог дућана, а тај је све вас одранио. Игњ. 2. понашати се као туђин, устручавати се, стидети се. Вук Рј

постајати туђ, прекидати тешње, присније везе с ким или с чим, избегавати кога или што.понашати се као туђин, устручавати се, стидети се. Вук Рј

Изворни текст (OCR)

ту́ђити, ту̑ђӣм несврш. чинити туђим, удаљавати од кога или чега, отуђивати. — — Власт их је туђила рођеному народу. Новак. Лепа је! ... али има нешто на њојзи што није лепо, што ме одбија, што ме туђи од ње. Јакш. Ђ.