ту̀ђица

туђица QA: medium

Лема

туђица

Извор

том 6, стр. 324, редослед 15

1.
(ген. мн. ту̏ђӣца̄) лингв одомаћена реч из неког другог, туђег, страног језика, посуђеница.
ген. — генитивмн. — множина
— Изнесене су мисли о ослобођавању нашег језика од туђица.
Бел.
Словенски књижевни језик био је пун туђица.
Барац
2.а.
туђа, страна особа, туђи, страни људи; туђа војска.
— Сад из чиста мира умировише ... капетана, па ... послаше на врат овакову туђицу, сигурно глупана који низашто није.
Тур.
Уз твога ће господара туђица навалити, ти ћеш му у помоћ! В 18s5.
2.в.
туђин.
— Ниште кукавице и лопови наше људе, а за вољу туђице.
Тур.
Туђе млијеко
— туђица крв.
Бег.
2.в.
туђа особа у кући.
dialectal
покр. — покрајински
— Ако ти данас узе цуру туђицу, догодине ће их се у нас педесет удомити.
Љуб.
3.
в. туђина (1).
— Она и њезин стари отац ће] ... у туђи свијет да у њему ... остану туђинци у туђици.
Тур.
Граница да нам је заједно, како би је боље бранили од Турака и Млечића, да не потпанемо туђици под данак.
Љуб.
4.
пчела из друге, туђе кошнице. Вук Рј.
5.
оно што припада другоме, оно што је туђе.
— А тео је туђице, поганац. Воли добро вино
— ама пије и цеварике кад је џаба.
Вес.

Изворни текст (OCR)

ту̀ђица ж (ген. мн. ту̏ђӣца̄) 1. лингв. одомаћена реч из неког другог, туђег, страног језика, посуђеница. — Изнесене су мисли о ослобођавању нашег језика од туђица. Бел. Словенски књижевни језик био је пун туђица. Барац. 2. а. туђа, страна особа, туђи, страни људи; туђа војска. — Сад из чиста мира умировише ... капетана, па ... послаше на врат овакову туђицу, сигурно глупана који низашто није. Тур. Уз твога ће господара туђица навалити, ти ћеш му у помоћ! В 18s5. б. в. туђин. — Ниште кукавице и лопови наше људе, а за вољу туђице. Тур. Туђе млијеко — туђица крв. Бег. в. покр. туђа особа у кући. — Ако ти данас узе цуру туђицу, догодине ће их се у нас педесет удомити. Љуб. 3. в. туђина (1). — Она и њезин стари отац ће] ... у туђи свијет да у њему ... остану туђинци у туђици. Тур. Граница да нам је заједно, како би је боље бранили од Турака и Млечића, да не потпанемо туђици под данак. Љуб. 4. пчела из друге, туђе кошнице. Вук Рј. 5. оно што припада другоме, оно што је туђе. — А тео је туђице, поганац. Воли добро вино — ама пије и цеварике кад је џаба. Вес.